Otvaranje skupa

- Izdvojeno iz izlaganja
Ministra kulture i medija
u Vladi republike Srbije
Branislava Lečića

INTELEKTUALANA SLOBODA I SAVREMENE BIBLIOTEKE Pronalaskom i širokom upotrebom modernih sredstava prenosa i cuvanja informacija, ostvarivanjem globalnih informacionih mreža kojima se pokriva svaka sfera ljudskog interesovanja - biblioteke prerastaju u cvorišta informacijske mreže zadužena za cuvanje informacija i njihovu opštu dostupnost.Za to prerastanje od ustanove sa pozajmnom fondom i citaonicom u savremeni informacioni centar, potrebno je ispuniti složene materijalno tehnicke uslove, ali pre svega, potrebno je omoguciti individualnu slobodu tražernja, dobijanja i raspolaganja informacijama. Upravo u toj slobodi stice se bit demokratski ustrojenog društva...

... Definisanje jednog opšteg etickog kodeksa, kao pravila odbrane prava na istinu i znanje, opravdano je i predstavlja dokaz ozbiljnog, profesionalnog pristupa svim podacima iz depoa biblioteka, ali i arhiva, muzeja, medija. Biblioteke su cuvari povesnog pamcenja.Uzajamna odgovornost ustanove kao predstavljaca i intelektualaca kao korisnika informacija jeste merilo demokratizacije oliceno u hrabrom i odlucnom suocavanju sa zahtevom odstranjivanja svih malignih recidiva nakupljanih decenijama radu "bolje buducnosti". Ovaj skup je prilika pocetka ostvarenja izgradnje tog odnosa na novim osnovama koje je potrebno ustanoviti što pre.


Prvi dan skupa

- Izdvojeno iz izlaganja
SLOBODA PRISTUPA ZNANjU I INFORMACIJAMA
Aleksandra Vićentijević
Biljana Danić Grbić
Biblioteka grada Beograda

... Nepotrebno je navoditi sve nevolje u kojima se nalazi bibliotekarstvo kod nas. Korisnije je konstatovati da su se problemi koji postoje u društvu u tranziciji reflektovali i na ovu oblast. Loše stanje u bibliotekarstvu nije posledica neke organizovane akcije, nego zakonskog vakuumu i negativne selekcije prilikom izbora kadrova. Kako popraviti stanje u bibliotekarstvu i obezbediti više slobode kako našim citaocima tako i svima onima koji rade u ovoj oblasti.

Neophodno je najpre poraditi na zakonskom uredenju ove oblasti, što podrazumeva i direktni uticaj na pisanje onog dela Ustava koji ce se odnositi na biliotekarstvo.

Formiranje interesnih grupa koje bi u Ministarstvu kulture zastupali interese bibliotekarstva.

Podsticanje rada razlicitih udruženja bibliotekara. Aktivniji odnos u pribavljanju finansijskih sredstava koja bi potpomogla boljem funkcionisanju biblioteka, što podrazumeva i konkurisanje za finansijsku podršku kod svih domacih i medunarodnih organizacija koje finansiraju projekte iz oblasti kulture i bibliotekarstva. Bolja saradnja sa izdavackim kucama u cilju direktnog uticaja na izdvacku politiku.

Obezbediti još bolju saradnju sa medijima i neprestano ih obaveštavati ne samo o programima u bibliotekama nego i o radu udruženja bibliotekara. Permanentno organizovanje seminara za zaposlene u bibliotekama, koji su idealno mesto za razmenu informacija i iskustava. Rad na izgradnji novog imidža biblioteke i bibliotekara, kao i na izgradnji ugleda profesije.

Propisati, ako je potrebno, i zakonom odrediti, permanentno obrazovanje i obaveštavanje zaposlenih u bibliotekama.

A kako to izgleda u praksi. Segmenti današnjeg funkcionisanja bibliotekarskog poslovanja koji mogu biti od znacaja u ovom radu ticu se dva plana: relacije knjiga-citalac, tacnije same mogucnosti slobodnog pristupa onome što se želi citati, i relacije bibliotekar-knjiga, odnosno procesa nabavne politike biblioteke .


Drugi dan skupa

- Izdvojeno iz izlaganja
DRUŠTVENA ODGOVORNOST BIBLIOTEKA U SRBIJI DANAS
Dr Gordana Stokić
Katedra za bibliotekarstvo i informatiku
Filološkog fakulteta u Beogradu

...U poslednjih 50 godina nezabeležene pasivnost Bibliotekarskog društva Srbije, te gašenje njegovog casopisa i nagrada, sasvim sigurno nisu put za jacanje autoriteta profesije. Svedoci smo situacije u kojoj ima sve više kompetentnih bibliotekara, sve više medunarodnih kontakata, sve više racunara u našim bibliotekama, sve kvalitetnije strucne literature i sve manje organizovanog nastupa profesije u javnosti. Zbog toga, Bibliotekarsko društvo, koje je decenijama nosilo strucni rad u Srbiji, mora povratiti izgubljene pozicije, angažujuci se na osmišljavanju i ostvarivanju novog lika bibliotekara kod nas. Oslanjanjem na ciljeve Društva koji su proklamovani pre više od 50 godina i na Kodeks bibliotekara donet 1997. ono u odsudnom trenutku korenitih i opsežnih promena zakonske regulative u zemlji, mora aktivno ucestvovati u donošenju novog zakona o biblioteckoj delatnosti, zakona o autorskom pravu, zakona o zaštiti kulturnih dobara kao i pratecih propisa koji bi bibliotekarima trebalo da obezbede pravno valjan ambijent za rad u buducnosti...

Detaljnije o Skupu na adresi www.balkanlibrary.net.