|
U petak i subotu, 5. i 6. decembra 2003. godine, održana je, u Gete Institutu u Beogradu, radionica na temu USMERENOST NA KORISNIKE BIBLIOTEKA. Radionicu su organizovali Gete Institut, Narodna biblioteka Srbije i Biblioteka +, a njen voditelj bio je Majnhard Mocko (Meinhard Motzko), diplomirani sociolog, sa Praksis Instituta u Bremenu.
Radni deo skupa otpoceo je sagledavanjem aktuelnih problema sa kojima se suocavaju srpske biblioteke. Buduci da je skupu prisustvovalo tridesetak predstavnika javnih, visokoškolskih i nacionalnih biblioteka, pažnja je fokusirana na probleme javnih, narodnih, gradskih, opštinskih, biblioteka, s jedne strane, i tzv. naucnih biblioteka, s druge. Pošto su sacinjene dve odvojene liste najcešcih razloga za loše funkcionisanje biblioteka, pažnja je usmerena na njhove korisnike. Ucesnicima radionice predstavljen je model istraživanja ciljnih grupa korisnika roba i usluga poznat kao SINUS milje, koji se u Nemackoj razvija kontinuirano od 1979. godine, a ima za cilj obezbedivanje efikasnog instrumenta za strateško planiranje marketinga i komunikacije. Posebnost SINUS miljea leži u uvodenju kategorije životnih stavova i stilova u izucavanje socijalnih miljea. U svetlu SINUS miljea vodena je, zatim, diskusija o ciljnim grupama i korisnicima domacih biblioteka.
Menadžmentu kvaliteta, definisanju i mogucnostima primene na biblioteke, kao i mogucnosti standardizovanja kvaliteta biblioteckih procesa i usluga, bio je posvecen drugi radni dan skupa. Uloga bibliotekara, vrste i obim biblioteckih usluga, zadovoljstvo korisnika dobijenim uslugama i imidž biblioteka, predstavljali su samo povod za konstruktivan pristup ucesnika radionice opštim problemima srpskog bibliotekarstva. Stoga se centralnim dogadajem skupa može smatrati ideja predstavnika javnih biblioteka da se odmah pristupi poslu izrade prvih standarda kvaliteta u srpskim bibliotekama. Inicijativni odbor za standardizaciju kvaliteta biblioteckih usluga trebalo bi da se sastane vec do kraja godine sa predstavnicima maticnih biblioteka u Republici, da im obrazloži potrebu za ovim standardima i predloži konkretne dalje akcije. Naredni korak predstavljalo bi široko ukljucivanje Društva bibliotekara Srbije u ove aktivnosti.
Gospodin Mocko, kao moderator radionice, nije krio zadovoljstvo zbog entuzijazma i strucnosti koju su prisutni pokazali. Pošto je kao primer za uspešno uvodenje standarda kvaliteta usluga tokom rada sa srpskim bibliotekarima koristio iskustva iz Južnog Tirola, izrazio je nadu da ce mu u narednom periodu srpski bibliotekari ponuditi slican primer. Takode, izrazio je i spremnost da ponovo dode u Srbiju, da bi pratio pojedine faze procesa pred kojim se nalazimo. Ono što cenjeni gost iz Nemacke, medutim, nije mogao znati jeste da su srpski bibliotekari i ovom prilikom bili unapred zadovoljni i zahvalni na samoj mogucnosti da razmenjuju radna iskustva i da se druže sa kolegama.
Pasivnost Bibliotekarskog društva Srbije, nepostojanje strucnog glasila koje ima više nego lokalni znacaj, ukidanje strucnih nagrada i priznanja, ukidanje onih ingerencija Narodne biblioteke Srbije koje su je cinile profesionalnim osloncem svih drugih biblioteka u Srbiji, bili su, po ko zna koji put, predmet razgovora.
Prisutni bibliotekari jasno su izrazili želju da se struka ponovo ujedini, i da u javnosti pocne da nastupa jedinstveno i organizovano. U strateškom smislu, oni su time naznacili dva osnovna pravca daljeg razvoja profesije u Srbiji.
Konstruktivnost ucesnika, profesionalnost moderatora, sjajna organizacija, gostoljubivost kolega u Gete Institutu uz odlicne simultane prevodioce, ucinili su radionicu na temu USMERENOST NA KORISNIKE BIBLIOTEKA, retkim i izvanredno korisnim iskustvom za sve prisutne. Najvece nade, ipak, treba polagati u spremnost ucesnika radionice da prihvacene ideje prenesu kolegama širom Srbije i zaraze ih svojim entuzijazmom i sprenmošcu na promene.
Dr Gordana Stokić
Katedra za bibliotekarstvo i informatiku
Filološkog fakulteta u Beogradu
  
|
STANDARDI KVALITETA U BIBLIOTEKAMA SRBIJE
