Prema poznatom odredenju Pitera Drakera, menadžment je znanje o upotrebi znanja drugih ljudi. S druge strane, bibliotekarstvo je moguce definisati kao organizovanje ljudskog znanja, sa ciljem da se graficki zapisi civilizacije ucine maksimalno dostupnim korisnicima, od deteta zadubljenog u svoju slikovnicu do naucnika visokospecijalizovanog za svoju disciplinu. Veza sa ljudskim znanjem i njegovom upotrebom cini susret bibliotekarstva i menadžmenta ne samo mogucim, vec i prirodnim i plodotvornim. Otuda i ova knjiga.

Direktor jedne naše velike javne biblioteke imao je obicaj da svoju poslovnu filozofiju iskaže sledecim recima: "Posao bibliotekara je da postroje knjige, a moj je posao da postrojim bibliotekare". Cak i ovo krajnje pojednostavljeno i pomalo šaljivo odredenje ukazuje na osnovne elemente menadžmenta, na realizaciju ciljeva organizacije i na upravljanje ljudskim resursima. Naravno, bibliotecki menadžment je mnogo više od toga. On obuhvata niz medusobno povezanih kontinuiranih aktivnosti na planiranju, organizovanju, vodenju i kontroli, koje se ostvaruju kroz rad sa ljudima i pomocu resursa biblioteka, a usmerene su na ostvarivanje njihove misije u savremenom svetu. O tome govori ova knjiga.

Menadžment je u našoj zemlji bio dugo i neopravdano zapostavljen, i kao teorija i kao praksa. Brojni su uzroci ovog zapostavljanja: ideološka zaslepljenost, politicki voluntarizam, neizgradenost tržišnih odnosa ... Posledice su, na žalost, suviše ocigledne.

Odsustvo sistematskih i naucnih metoda i tehnika upravljanja negativno se odražavalo na sve društvene delatnosti, pa tako i na bibliotekarstvo koje se suviše "ustrucavalo", ostajuci po strani od magistralnih društvenih i civilizacijskih promena i dostignuca.

Prvi vesnik promena ovakve situacije u nas bila je knjiga dr Milene Dragicevic Šešic i dr Branimira Stojkovica Kultura: menadžment, animacija, marketing, objavljena 1994. godine. Ovi autori s pravom su ukazali da je kultura sistem unutar koga se svesnom ljudskom delatnošcu može oblikovati, obrazovati, uredivati, upravljati, usmeravati razvoj, sistem unutar koga se mogu organizovati uslovi kulturnog stvaralaštva, oblici njegovog plasmana i prijema u najširoj javnosti. Godine 1997. Zajednica biblioteka Srbije, a zatim i Bibliotekarsko društvo Srbije, organizovali su savetovanja o menadžmentu u bibliotekama. Pa ipak, ovi napori nisu rezultirali sistemskom primenom principa menadžmenta u našem bibliotekarstvu, pogotovu u poredenju sa svetskim iskustvima.

Nema sumnje da je menadžment jedna od kljucnih poluga društvenog i privrednog rasta najrazvijenih zemalja sveta, koje ubrzano prevazilaze paradigmu industrijskog nacina proizvodnje i ulaze u doba znanja kao novu epohu civilizacijskog razvoja. U vremenu promena, biblioteke traže svoju šansu gradeci novu kulturu organizacije, preispitujuci svoju misiju i viziju, hrabro se suocavajuci sa izazovima informatickog društva, sa budžetskim restrikcijama i sve jacom konkurencijom na uzburkanom tržištu informacionih proizvoda i usluga. Težište promena postaju bibliotekari koji moraju biti široko obrazovani, kreativni, motivisani, preduzimljivi i spremni da nose odgovornost za projekte i poslove koje obavljaju. Zato, vreme je za menadžment. O tome govori ova knjiga.

Knjiga nema pretenziju da bude udžbenik. U njoj je sakupljeno osam eseja koji sa razlicitih aspekata osvetljavaju fenomen savremenog menadžmenta u bibliotekama, uz osvrt na njegove šire istorijske, sociološke i epistemološke koordinate. Namenjena je bibliotekarima na svim nivoima rada, odlucivanja i upravljanja, studentima bibliotekarstva i svima koje zanimaju fenomeni upravljanja i rukovodenja u dobu znanja i informacija. Autori su svesni da cine pionirski pokušaj u ovoj oblasti, sa svim vrlinama i manama takvog poduhvata. Zato su otvoreni za sve dobronamerne primedbe i sugestije.

Za bibliotekare je s pravom receno da oni znaju sve odgovore, a da jedino što ne znaju jesu pitanja. Ovom knjigom autori su želeli da otvore nova pitanja i da podstaknu na razmišljanja o menadžmentu u bibliotekama kao bitnom fenomenu njihove reforme, profesionalizacije i poboljšanja društvenog statusa. Ako su u tome uspeli, svoj trud nece smatrati uzaludnim.