AVANGARDA - stilska formacija, pokret, radikalni stvaralački tip modernizma, ili pak serija izama - fenomen je prevratničkog, rušilačkog duha u celokupnoj svetskoj umetnosti ovoga veka koji u sebi skriva brojne nepoznanice, neodgonetnute tajne stvaralačkog procesa koji je ostavio neizbrisiv, moglo bi se reći i presudan, uticaj na moderne umetničke, a napose poetske projekte ovoga veka. U književnom smislu avangarda i dan-danas izaziva nesporazume - ipak književni istoričari i teoretičari se u jednoj činjenici slažu: projekti avangardne poetske prakse su sastavni deo tradicije poetskog moderniteta bez obzira na nedoumice, neslaganja, kritičke razmirice, sukobe mišljenja...

U razvijenijim evropskim kulturama avangarda kao književna činjenica postala je neka vrsta naučno-istraživačke paradigme pa samim tim i važan detalj i moderne izdavačke prakse. Objavljivanjem književnih proizvoda istorijske avangarde (od francuskih simbolista do nadrealista!) kao sastavnih elemenata tradicije moderniteta u mnogim literaturama došlo je do novih prevratničkih tendencija - a samim tim naučna opčinjenost avangardnim projektima postala je paradigmatskom činjenicom novijih i književnoistorijskih i metodoloških usmerenja.

U srpskom duhovnom kontekstu u prve tri decenije ovoga veka avangardni projekti su imali izuzetno plodnu recepciju - naročito dvadesetih godina. Donedavno je preovladjujuće mišljenje bilo da je jedina autentična srpska avangarda - beogradski nadrealizam. Ipak, poetske činjenice koje su postale dostupne široj čitalačkoj javnosti , a potiskivane su decenijama po nalogu postnadrealističkih neknjiževnih diktata, apsolutno su izmenile sliku o avangardi u kontekstu našeg književnog moderniteta. Ipak, širi avangardni kontekst, ili bolje reći gradja, tekstovi i najnovija teorijska istraživanja ovog fenomena i dalje je nedostupan u prevodima, odnosno u izdavačkim projektima. Namera ovog nacrta/predloga za pokretanje biblioteke sa jednostavnim nazivom "AVANGARDA" je da se ta ogromna praznina bar donekle ublaži i da se u istraživanjima/prevrednovanjima evropske i srpske avangarde , i uopšte modernog poetskog duha, utemelji znatno prodornija moderna teorijska miosao o književnoj umetnosti.

Biblioteka "AVANGARDA" trebalo bi da pokriva evropski avangardni krug - ali sa vrlo precizno naznačenom tendencijom "prikazivanja" avangardne književne proizvodnje tzv. malih nacionalnih literatura, kako bi se bar donekle ublažila vladajuća predstava o tobožnjoj neautentičnosti njihovih radikalnih poduhvata. Naravno, to nikako ne znači niti može biti praksa - zanemarivanje velikih, dominantnih projekata koje su nametnule velike kulture ( ruska, francuska, nemačka, engleska itd.). Naprotiv, stremiće se sveobuhvatnom prezentovanju najznačajnijih avangardnih ostvarenja ma kojoj kulturi ili sredini pripadali. Težnja je usmerena ka što uzbudljivijem prikazivanju "veličine malenih" (npr. madjarska, poljska, češka, slovačka, ukrajinska, bugarska, holandska, španska itd.). Time bi se unutar srpskog duhovnog konteksta stvorio prostor za novu recepciju neznanog poetskog moderniteta - i možda bi se unutar naše literature mogli dogoditi novi prevrati, prelomi, neki novi ritmovi, neki novi duhovi, neki novi poetski projekti...

Biblioteka "AVANGARDA" u naznačenim programskim okvirima je obiman projekat - izvesno je i znano da zahteva ogromna materijalna sredstva - ali bi neosporno unutar srpskog duhovnog konteksta bila značajan stvaralački poduhvat. Ovaj nacrt ima sigurno svojih slabih strana - medjutim njegove smernice su isključivo u pravcu evropskog i svetskog moderniteta i našoj čitalačkoj javnosti želi predstaviti doista najveće vrednosti kako na poetsko/umetničkom tako i na teorijskom i književnoistorijskom planu. Ukoliko se nadju sredstva za ovakav projekat - namera mi je da se u toku prve godine realizacije projekta pojavi najmanje 15-20 naslova koji bi sigurno imali pravi efekat u širem kulturno-istorijskom i izdavačkom smislu.

Svaka biblioteka bi bila osmišljena u tipografsko/grafičkom smislu kakav je dominantan u evropskim izdavačkim metropolama Nemačke, Francuske, Engleske, Češke, pa u novije vreme i Rusije. Za umetničku realizaciju projekta zbog velikog obima posla biće angažovan veći krug istinskih stvaralaca, a pre svih Tode Rapaić, Mile Grozdanć, Dobrilo Nikolić itd.

Svaka knjiga bi bila opremljena najiscrpnijom naučnom aparaturom - a za te poslove bih angažovao mnoge slaviste širom Evrope - a uspostavio bih što tešnju saradnju sa Centrom za avangardna istraživanja u Briselu kojim rukovodi prof. dr Žan Vajsžerbe, potom sa prof. dr Rajnerom Gribelom, prof. dr Hansom Ginterom, prof. dr Igorom Smirnovim, prof. dr A. Age Hanzen-Leveom, prof dr Adrijanom Marinoom itd.

Istovremeno, svaka knjiga bi bila opremljena odgovarajućim ilustracijama ne samo pesnika/stvaralaca već i avangardnih slikara ondašnjeg vremena. Ukoliko, naravno, dodje do prihvatanja ovoga projekta i do iznalaženja mogućih sponzora/zadužbinara/mecena u realizaciju projekta bih se odmah mogao uključiti.