 |
 |
KADA JE SVET BIO DRUGAČIJI Ono čega uglavnom nema u udžbenicima istorije, a deca bi volela da znaju, našlo se na stranicama knjige Sofijane Oničin Jablanov „Kad je svet bio drugačiji". Priče o starim civilizacijama su prizori svakodnevnog života: šta su jeli stari Grci, kako su se odevale Rimljanke, šta su izumeli Kinezi...? "Bila sam još dete kada sam pronašla neke lepe knjige, prepune slika ljudi koji čudno stoje, imaju divno iscrtane oči, neobične frizure i nakit", kaže Sofijana Oničin Jablanov. "U školi gotovo da nisam imala prilike da saznam kakav je bio svakodnevni život Egipćana. Tada sam morala da učim samo ozbiljne stvari - ko su bili njihovi faraoni, kada su vladali, kada su i zašto ratovali s drugim narodima". Slična pitanja postavljala je i Sofijanina kći Jelena. Kako je u prošlosti izgledao svet, jesu li ljudi oduvek imali knjige, automobile, televiziju...? Malo pomalo, odgovori na mnogobrojna dečja pitanja pretočili su se u knjigu, zanimljivu ne samo deci predškolskog i školskog uzrasta, već i odraslima. Po žanru, ova knjiga bi se mogla svrstati u popularnu nauku, jer pokušava da odredena civilizacijska znanja, do kojih je došao čovek, približi deci, učini ih jasnim i istovremeno ih zainteresuje za samo saznavanje, probudi im intelektualnu radoznalost i glad. |
 |
 |
SREĆNI KONJ Pripovedanje o svom detinjstvu ima nejveću vrednost kada ga neki deda kazuje potomcima. Raša Popov jeste deda, a posle čitanja knjige "Srećni konj", svima se čini da su njegovi potomci. To je vrlo opasan zaključak, prvenstveno po naše roditelje, ali i zbog mogucnosti da zbog Rašinog interesantnog, slikovitog i ubedljivog kazivanja svi poverujemo da smo svi iz Banata, iz Mokrina, iz Rašinog šora. Ipak, jedan zaključak smiruje sve ove opasnosti - samo u detinjstvu je spojeno opasno i lepo, čim se razdvoje te dve stvari - više nisi dete i sposoban da razumeš ovu knjigu. |
PUTOVANJE U SEDMOVRHI GRAD Virtuelni svet, elektronske iluzije, nova tehnološka dostignuća i svet nauke i tehnike se po praviklu vezuju za prozu blisku futurističkim vizijama budućnosti. Kada je o knjigama za decu reč, nova knjiga Gordane Maletić može učiniti i suprotno - vratiti nas u prošlost i to blisku, našu, istorijsku. Čar ovakvog književnog kazivanja je u stvarnim toponimima i gradevinama u okruženju, koji sa oživljenim ličnostima iz istorije pružaju priliku za nesvesno preplitanje stvarnog i mogućeg. Akcioni milje knjige koji nije lišen ni emocija ni futuristike čini ovu knjigu pogodnom za čin čitalackog odrastanja i prelaska iz jedne litaraturne dobi u drugu. |
 |
 |
SLUČAJ BRRRK Nova knjiga za decu Olivere Jelkić predstavlja nastavak detektivskih traganja detektiva Mikija Velikog i njegovoj borbi protiv babaroga savremenog doba, zvanih kompjuterski virus. U ovom obračunu Veliki Miki ima i pomoćnika, gavrana Gavrila Gavranovića. Veliki Miki i njegov pomoćnik prolaze kroz niz avantura, zapadaju u neočekivane i velike teškoće, ali ipak uspevaju da pobede. Kako? Vezujući čitalačku pažnju od prve do poslednje stranice ove nesvakidašnje detektivske avanture. |
VLADIMIR IZ ČUDNE PRIČE U romanu Vladimir iz čudne priče Gordana Timotijević pokazuje ono što pisci za decu često kriju, ona pokazuje kako pisac pronalazi svog junaka, kako postupa sa njim, kako ga vodi iz doživljaja u doživljaj. Ono što Vladimir i pisac žele da nam kažu je vrlo jednostavno - lepotu i tajnu možemo da otkrijemo svuda, potrebno je samo da umemo da gledamo u ono što nas okružuje. Pisan kao bajka, roman Gordane Timotijević će čitaocu moći da dočara i to kako nastaje knjiga i priča u njoj i kako pisac nema pripremljena rešenja za sve pa se ponekad prepušta junaku, odnosno dopušta da ga junak vodi. |
 |
 |
HAJDUCI Klasična dela književnosti za decu, uz svu svoju "klasicnost", imaju retko primećenu sudbinu transformativnog prihvatanja svog sadržaja i umetničkog postupka. Čitaoci s početka jednog veka se u mnogočemu razlikuju u svojim saznajnim pragovima, pa samim tim i odnosu prema pročitanom tekstu koji se nije menjao. Tako savremenici vremena Branislava Nušića potpuno različitim senzibilitetom doživljavaju pustolovine "Hajdika" od svojih potpomaka. Njihovo ghledanje je pre svega "savremeno" (perceptualno) dok se isto štivo danas posmatra "sa istorijske distance". To je, čini se, i bio povod za jedno ovakvo izdanje u ediciji "Pustolovine" Kreativnog centra iz Beograda. Simeon Marinković i Slavica Marković prikupili su dokumenta o Branislavu Nušiću koja su rasporedili po marginama knjige i posebnom "Pustolovnom dodatku", stvorivši time novi pogled i na Nušića i na upotrebu knjige u životu današnjeg deteta. Kako je knjiga u lektiri, neće više biti pukog prepisivanja "pogovora", "predgovora" i "biobiliografskih podatka" već eto prilike za istraživački rad malopg čitača koji ulaska u novu metode pogleda na život gotovo da neće biti svesan. Naravno, ilustracije Miroljuba Milutinovića Brade učince da ova knjiga i sa grafičke strane spoji nespojivo: strip – ilustraciju – kroki impresije. |
RAZNOBOJNE KLOMPE Savremena literatura u svojim razvojnim tokovima, po pravilu, teži traganju za novim izražajnim putevima, formama i oblicima. Savremena literatura, takođe, ne sme da zaboravi tradiciju književnog stvaranja i osnovne zakone književnih rodova i vrsta. Maja Blagojević poštuje pravila i time uvodi najveću inovaciju književnog postupka u savremenu literaturu. Uostalom, da li je neko do sada makar i pesonificirajući oživeo hrkanje u pravi, živi lik poput hrka ili dosadu u gospodicu Dosadu, i tako redom. Motivska povezanost radnje i likova ove knjige, kao po Stanislavskom, ukazuje na obrazovanog maštara, koji to stidljivo krije. Vrednosti se ne mogu sakriti i to je dobro. Svako davanje života je najuzvišeniji čin, pa tako ova oživotvoravanja Maje Blagojević i poklanjanje čitalačkih duginih naočara zbilje u potpunosti opravdavaju svaki tren proveden uz ovu knjigu i dele na ravne časti radost stvaranja i konzumiranja literarnog dela. |
 |
 |
MORE NA JEDANAESTOM SPRATU Povratak kratke forme u našu savremenu pripovednu prozu je jedna od srećnih komparativnih odrednica kojom se ponovo vaspostavlja paralelizam sa evropskim tokovima književnosti za decu. Imali šta lepše kada se to postiže knjigom dobro poznatog pesnika i romanopisca Dragomira Ćulafića. Autor koji vlada i epskim i lirskim zanosom zanata obraćanja najmlađima ovaj put spaja motive svog detinjstva sa doživljajima sveta solitera i liftova, ali i novog ukrasa dece XX veka, ključa od stana na uzici oko vrata. Nije sporno da sve priče ove knjige imaju neposrednost direktnog ulaska u fabulu. Nije sporno da su sve priče ove knjige, očito, pisane u maniru novinske komunikacije (većina je objavljena u "Politici za decu"). Ali baš zato, jedna od njih, priča "Dobro" koja kao da mami novu knjniževno teorijsku odrednicu - HAIKU PRIČA zbog koje će ova knjiga itekako biti predmet mnogih izučavanja, ali i iščitavanja. |
 |