 |
 |
PRIVATNA KOLEKCIJA Malo knjiga u savremenoj književnosti ima tako direktan, naglašeno subjektivan pecat pogleda na svet. Dioptrija Jamine Mihajlović "sasvim licno" i "vrlo privatno" pokazuje koliko je lep život maštara i svih onih koji svoj mašti dopuštaju da utiče na život. Izmaštani svet je najrealnije sagledavanje okruženja. Postmodernistički manir je naša realnosti, pa zašto onda to ne priznati i u tome naći poetiku živiota? "Autobiografija u mirisima" udružena sa sedam priča sačinjava postmodernistički mozaik ljubavi, putopisa, porodične sage, sećanja... Iz "cistog" dokumenta u njoj se skače u ponore jeze i - u priči se to može, za razliku od života - nazad, u svet kompjutera i Rusije, ili pak do Pariza, ili jos tačnije: u Jasmininu privatnu zbirku neobičnih mesta, strašnih događaja, porodica... |
IDEALAN PLAC Potoje izdavačke kuće koje vremenom svojom doslednošću uređivačke politike postaju prepoznatljive po ujednačenom kvalitetu i formiranom stavu o neophodnosti konstantnih kriterijuma. U njima urednici nisu zamenjeni sefomima računovodstva ili spoljnim komercijalistima. Takve izdavačke kuće imaju proverene pisce, sigurnu publiku i naklonjednu književnu kritiku. Nova knjiga Jovana Radulovića upravo čini dokaz da je "Filip Višnjić" jedna od takvih izdavačkih kuća, retkih u nas. Karakteristika nove zbirke renomiranog pripovedača prepoznatljiva je i u ranijem Radulovićevom stvaralaštvu: reč je o "stvarnosnoj" prozi, koja je ponekad zasnovana i na čvrstoj dokumentarnoj podlozi, kao što je to slučaj s naslovnom pričom (nastalom na osnovu korespondencije udovice Jovana Skerlića i jednog ljubljanskog profesora). Tako jak realistički naboj podvlači uronjenost fabule u prepoznatljiv socio-politički kontekst u kojem se razvijaju izvanredno psiholoski motivisani likovi. |
 |
 |
SITNIČARNICA "KOD SREĆNE RUKE" "Sitničarnica 'Kod srećne ruke'" je roman posvećen fenomenu čitanja, kao o jednoj od onih retkih intimnih delatnosti koja nam je preostala. Nadalje, on "razmatra" navodnu mogućnost takozvanog naporednog čitanja, onog koje dopušta da se dvoje ili više čitalaca, što slučajno ili namerno, istovremeno otvarajući istu knjigu, bez obzira na prostornu udaljenost, mogu naći i prepoznati u paralelnom svetu literature. U oba slučaja, međutim, u romanu je reč o književnosti kao o izdvojenom i koliko-toliko zaštićenom zajedničkom području dobrovoljnog izbeglištva, emigracije, ishodištu novih seoba... Usled nemogućnosti da opstanu u sve zatvorenijem svetu, ovom sve užem svetu, sve zagušenijem i zbijenijem brojnim realijama, junaci romana tragaju, pronalaze i ostvaruju novo prostranstvo, vreme u vremenu, makar za nekoliko časova produžavajući svoj opstanak. |
NE MOGU DA SE SETIM JEDNE REČENICE Priče sažetosti iz ove knjige predstavljaju našu svakodnevicu prelomljenu u prizmi esejističke samospoznaje. Ipak, kada esejistika dobije toliku notu ličnog i proživljenog, negde između defetizma i nerealnog optimizma, analitika prerasta u umetničku prozu. Zivot i smer u ovoj knjizi i dalje ostaju antipodi, ali ove priče su trenutak kada se zaboravlja na smrt i sve velike naracije ovog sveta. |
 |
 |
IZDALEKA SVETLOST Sećanja na daleku i manje daleku prošlos, verovatno zbog izazova subjektivnog gledanja i različitog ličnog proživljavanja istih stvari, svrstavaju memoarsku prozu u umetnost. Razlike gledanja na iste događaje nude i priliku za izazovne nadgradnje, analitičke "flešbekove" i komparacije svih vrsta. Dragan Nedeljković, jedan od naših najpoznatijih komparatista novog vremena i ugledni slavista, nije odoleo ovom izazovu i dobro je što je tako. Novi ugao gledanja na dane koji su tek za nama, na ljude koji su uglavnom još sa nama su prilika da svi naši "Efemerisi" odmah izađu pred sud kulturne javnosti. Izuzetno pitka memoarska proza Dragana Nedeljkovića će sigurno izazvati setu kod njegovih vršnjaka, ali i interesovanje za vreme naših predaka koji su još uz nas. Doživljaj tuđeg proživljavanja vremena koje živimo je ovom knjigom postao izazov svetlosti koju od siline reflektora javnosti često ne vidimo. |
IZGNANA KNJIZEVNOST Po rečima Aleksandra Ilića, skoro pola veka, uz kratke prekide, češka književnost i filosofija bili su izloženi cenzuri. Od 1939. do 1989. godine češki pisci živeli su u svojevrsnom kafkijanskom svetu izmedju "PROCESA" i "ZAMKA". Takvi stvaralački uslovi iznedrili su fenomen svojevstne "Izgnane književnosti". Tako nastala van svoje matice ova književnost može imati različita gledanja sa jedne i sa druge strane izgnanstva. Studija Aleksandra Ilića za svoj rakus uzima tačku prevodioca koji čitaocu tumači uslove nastanka prevedenog književnog dela, ali i sličnosti atmosfere čitaoca na češkom i na srpskom jeziku. |
 |
 |
MOJ HOLIVUD "...Kada je čovek po imenu Metuzalem postao svestan sebe, poželeo je da živi dugo, a kasnije i da živi najduže. U vreme te važne odluke nije još znao za svoga biblijskog imenjaka..." Ovakav početak knjige Milovana Marčetića govori o novom štivu savremene komunikacije. Kratka forma kojom tako superiorno vlada pisac varira izmedu proze i poezije na neuobičajen način. Urbana zbilja je jedinstveni glavni junak knjige zapisa o naravima i zbivanjima. Osećanje za apsurd i grotesku u ovim minijaturama oslikava svetove u kojima se prelama naša svakodnevica na takav način koji omugućava bekstvo u umetnost. |
O B L A C I Fantastičnu priču ili bajku autor Goran Babić je ostvario sa neobičnom i u književnosti svežim junacima - oblacima u ambijentu nebeskih prostranstava. Njegovo iskustvo pisca koji je pisao za decu pesme, priče, bajke, drame i romane nastalo između "oblaka i neba" u ovoj knjizi. Ljubav, sukob dobrog i lošeg, neizvesnost, hrabrost, prijateljstvo i pobeda lepog su prepoznatljivi motivi bajke, koje Goran Babić oživotvorio originalnom i svežom fantastikom nebeskih junaka i prostora i stvorio zanimljivu i dramatičnu poetsku viziju. |
 |
 |
IZABRANE PESME Miroslav Maksimović je jedan od onih pesnika koji uvek nastoje da pokažu da poezija ima duboku vezu sa životom. Ovu relaciju Maksimović u poeziji realizuje motivima, toliko prepoznatljivim i vidljivim u svakodnavnom životu. Služeći se podjednako vezanim i slobodnim stihom, pišući sonete i duže pesme u slobodnom stihu koje odišu fabularnošću pokazuje da poezija nema tajni, a da je oblik sredstvo, a ne cilj. Ovu knjigu je priredio sam autor i unapred se ogradio rečima: "Izbori koje za života autora, prave sami autori ili književni kritičari i urednici, ne mogu biti tako strogi zato što ne mogu biti zasnovani na neporecivim kriterijumima vremena." Poeziji Miroslava Maksimovića ne trebaju ograde. |
DIJALOG I TOLERANCIJA Svaka knjiga Ðure Šušnjića mnogo znači zbog svoje autentičnosti, izazovnosti i podsticaja. O dijalogu i toleranciji je napisano mnogo knjiga, ali originalna ideja pristupa temi i način obrade danas toliko potrebnih stvari pokazuju koliko nam filosofija i nauka trebaju u svakodnevnom opštenju, a da toga nismo svesni. Već posle prvog ulaska u materiju koju ova knjiga poipularno približava i običnom čitaocu vidi se koliko mudra reč i ubedljiva argumentacija imaju mogućnost da utiču na naš i naš život. Šušnjić stvari naziva pravim imenom i ostaje veran svojoj naučnoj viziji. Njegovo bučno nespokojstvo prati britka, sugestivna, a ponekad isključiva reč, koja daje autorski pečat i umetničku vrednost. |
 |
 |